Life College: Vabi-Sabi, japanska filozofija odsustva, praznine i prolaznosti

Vabi-sabi je način života koji se fokusira na pronalaženje lepote u nesavršenstvu i prihvatanje prirodnog ciklusa razvijanja i propadanja.

Ova filozofija savršeno predstavlja svestran japanski pogled na svet, a s estetske strane je usmerena na lepotu prolaznosti.

Estetika vabi-sabija se ponekad opisuje kao jedna lepota koja je “nesavršena, prolazna i nepotpuna”.

To je koncept koji je potice iz budističkih ucenja 3 obeležja postojanja koja su:

neizbežna prolaznost,
dva bića patnje i
praznina i odsustvo kontrole nad prirodnim tokovima.

Estetske karakteristike vabi-sabija su asimetričnost, oporost (hrapavost I nepravilnosti), jednostavnost, ekonomičnost, skromnost, intima i uvažavanje prirodnih svojstava objekata i prirodnih procesa.

Reči wabi i sabi se ne prevode tako lako.

Vabi se prvobitno odnosila na usamljenost, tj. otuđenost, na nešto u prirodi daleko od društva, a sabi je znacilo “mršav” ili „osušen“, „oskudan“ ili čak i “jeza”. Oko 14. veka ova značenja se menjaju i poprimaju pozitivnu konotaciju. Wabi sada konotira s nečim rustičnim, jednostavnost, svežinu i tišinu i može se primeniti na nastanak, kako prirodnih, tako i ljudski kreiranih predmeta, a vabi se u nekim kontekstima podrazumeva i kao potencijalna elegancija.

Takođe se može odnositi i na anomalije koje proizilaze iz procesa izgradnje, a ta anomalija pruža jedistvenost i eleganciju tog objekta.

Sabi je lepota ili spokojstvo koje dolazi sa godinama kada su život objekta i njegova prolaznost evidentne. Ovo se može uporediti sa našim konceptom mudrosti koja dolazi godina, samo primenjeno na estetiku.

Posle vekova ukljucivanja budističkih uticaja iz Kine, vabi-sabi je na kraju evoluirao u japanski ideal. Vremenom vabi-sabi je postao vedar i pun nadanja.

Pre oko 700 godina, razumevanje praznine i nesavršenstva, posebno među japanskim plemstvom je poštovan kao prvi korak ka „satori“ju ili prosvetljenju. U današnjem Japanu značenje wabi-sabi se često smatra "mudrost u prirodnoj jednostavnosti". U umetničkim knjigama on se obično definiše kao "nedostatak lepote" ili „praznina“.

Vabi-sabi je stekao svetsko priznanje i po pitanju estetike, a danas se širom sveta priincipi vabi-sabija poštuju otprilike kao i grčke vrednosti lepote u sređnjem veku. Ovo je evidentno u modernom dizajnu, arhitektruri i modi.

Vabi-sabi počiva na ideji - ako objekat ili izraz može doneti u nama osećaj melanholije i spokoja, onda je taj objekat vabi-sabi.

Vabi-sabi ima svrhu sličnu katarzi, samo veoma drugačijom metodom nego neki drugi katartzični principi. On neguje sve ono sto je autetično priznavanjem tri jednostavne realnosti: ništa ne traje, ništa nije gotovo, ništa nije savršeno.

Mnoge japanske umetnosti u proteklih 1000 godina su pod uticajem Zen i Mahajana filozofije posebno što se tiče prihvatanja nesavršenstva, stalnog fluksa i prolaznosti svih stvari. Takve umetnosti mogu poslužiti kao primer vabi-sabi estetike.

Te umetnosti su: