Moj doživljaj Japana

            Pre nepune dve godine imao sam tu sreću da putujem u Japan. Pre nego što bilo šta krenem da pišem o tome, želeo bih da napomenem da se to putovanje ne može lako pretopiti u reči i svakom bih toplo preporučio da i sam jednog dana ode tamo, neće se pokajati.

           Sa svoja dva najbolja prijatelja sleteo sam na tokijski aerodrom Narita u jutarnjim časovima. Čim smo izašli iz aviona mogli smo da zaključimo na kakvo smo mesto došli. Ljubaznost svih ljudi koji smo sreli i kompletna organizovanost mesta su bili neverovatni. Par minuta kasnije smo se našli sa našim domaćinom, Akirom, koji nas je ugostio na te dve nedelje i od tog trenutka je taj izlet mogao da počne. Prvim vozom smo stigli do kuće u kojoj smo bili smešteni i čim smo se raspakovali krenuli smo u obilaske.

Grad koji je bio srušen do temelja u drugom svetskom ratu, danas je sigurno jedan od glavnih centara sveta. Počevši od vozova koji zaista dolaze tačno na vreme, pa sve do radnika u super marketima se moglo zaključiti da su Japanci jedna veoma pedantna i vredna nacija. Perfektna organizovanost grada je dovodila do utiska da se više ne nalazimo na planeti na kojoj smo do sada bili. Danas kada mi neko kaže organiznovanost, prva stvar koja mi padne na pamet je upravo Tokio. Kao što sam ranije rekao, grad je bio srušen pre 60 godina tako da nema mnogo istorijskih spomenika te smo zaista mogli da vidimo kako bi trebao da izgleda jedan moderan grad u 21. veku. Što se tiče noćnog života i klubova, samo bih mogao da kažem da Japanci znaju kako da se provedu. Atmosfera noćnog života je fenomenalna i za ljubitelje dobrog provoda Tokio je sigurno jedna od najboljih destinacija na svetu.

Pored Tokia, imali smo priliku da obiđemo i Kjoto. Kjoto, stara prestonica Japana, pretstavlja jedan pozitivan kontrast u odnosu na Tokio. Naime, Kjoto je ostao gotovo netaknut za vreme rata te smo na neki način mogli da vidimo „stari Japan“. Hramovi stari više stotina godina daju jednu magičnu notu ovom prelepom gradu. Najveći utisak na mene je ostavio tzv. „Temple of golden pavillon“. Hram čiji su zidovi od suvog zlata koji se nalazi na malom ostrvu okružen jezerom je zaista nešto posebno. To je verovatno jedno od najlepših zdanja kompletne svetske baštine.

Iako ova dva grada pretstavljaju jedno veoma lepo iskustvo, ipak moj najveći utisak pretstavljaju ljudi. One predrasude o Japancima kao veoma hladnim ljudima nije tačna, naprotiv, oni su jedna veoma topla i ljubazna nacija. Međuljudski odnosi su verovatno najbolji upravo tamo. Pažljivost prema drugim osobama ide i do te mere da ukoliko je neko prehlađen nosi zaštitnu masku da ne bi slučajno raširio zarazu. Briga o čoveku je na neverovatnom nivou. Pored toga što su maksimalno profesionalni, oni su i jako emotivni i otvoreni ljudi.

Japan je sigurno jedna od destinacija koju bih preporučio svakom. Ko god bude imao priliku da tamo otputuje treba da je iskoristi. Ja definitivno nisam rekao zbogom Japanu i već prvom prilikom bih želeo da se ponovo vratim.

Miloš Miladinov