SANKT PETERBURG

Datum osnivanja ovog grada koji se nalazi na čuvenoj reci Nevi je davni 16. maj 1703. godine. Tog dana je Petar Veliki kao utvrđenje, srce grada, odredio Petropavlovsku tvrđavu. Petar je novom gradu pridavao veliki značaj, za njega je on bio ne samo simbol već i prava fizička veza između Rusije i Evrope.
Od 1712. godine Peterburg postaje prestonica Rusije, međutim nedugo posle ove odluke vatra i poplave prave veliku štetu gradu, tako da su sredinom 18. veka mnoge zgrade iz Petrovog doba bile uništene. Izgled centra i plan izgradnje grada je usaglašen još 1737. godine, kada je kao centralna tačka od koje će se izgradnja grada širiti izabrana zgrada Admiraliteta i Nevski prospekt kao glavna ulica tadašnje prestonice. Krajem 18. veka populacija je bila veća od 200 000 ljudi. 

Tokom 19. veka u Peterburgu dolazi do velikog i brzog industrijskog razvoja, već oko 1830. godine u gradu je postojalo više od 300 fabrika. S obzirom na to da je SP grad koji leži na nekoliko reka i koji se nalazi na obali Baltičkog mora, sistemi navodnjavanja i izgradnja više kanala su bile u punom jeku tokom ovih godina. U tom periodu je takođe sagrađena i puštena u rad prva železnica a 20ak godina kasnije, tačnije 18. avgusta 1851. godine prvi voz je otputovao iz Peterburga u Moskvu. Tada su i sagrađene Moskovska, Varšavska, Baltička i Finska železnička stanica-dakle ukupno 4 sredinom 19. veka. A krajem veka završena je izgradnja morskog kanala i morske luke. 

SP je u 20. veku prolazio kroz buran period. Grad poznat i kao grad tri velike revolucije, sa skoro 2 miliona stanonika na početku Prvog Svetskog rata je osetio velike posledice tog istog rata. Kao uvertira bile su Ruske revolucija 1905. i 1907. godine a posle rata grad je doživeo još jednu veliku revoluciju-Februarsku revoluciju.

1914. godine. SP menja ime u Petrograd a samo 10 godina posle, 1924. Centralni Komitet donosi odluku da se ime grada promeni u Lenjingrad. Grad je u međuvremenu, tačnije posle Oktobarske revolucije izgubio status prestonice, Moskva je opet postala glavni grad. 

Tokom Drugog Svetskog rata tj. Velikog Otadžbinskog rata kako ga još Rusi nazivaju, SP je bio pod opsadom 900 dana. Grad je u velikoj meri bio uništen i razrušen ali već 1947. godine počinje ponovna i intenzivna ne samo popravka uništenog već i izgradnja potpuno novih objekata.
1955. godine sa radom počinje metro a 1991. je gradu vraćen prvobitan naziv-SP.

Danas je SP jedan od najvažnijih administrativnih centara ruske federacije, grad sa skoro 5 miliona stanovnika. U poslednjih 10 godina obnovljeno je ali i podignuto puno novih spomenika, restaurirane su mnoge važne građevine kao što je npr. crkva Spas na Krovi. Gradnjom mostova i autoputeva SP postaje moderan grad ali svojom posebnom arhitekturom, dvorcima, zgradama koje oduzimajmu dah Peterburg je ipak više muzej pod otvorenim nebom nego urbana metropola 21. veka.

Jasmina Avramov

MASLJENJICA МАСЛЕНИЦА. ПРОЩАЕМСЯ С ЗИМОЙ!

Masljenjica je ruski praznik koji se slavi još od paganskih vremena. Ovaj praznik obeležava ispraćaj zime i dočekivanje proleća a slavi se tokom cele poslednje nedelje pred početak Velikog posta tj. 7 nedelja pre Uskrsa. Glavni simbol ovog ruskog praznika su блины tj. palačinke.

Masljenjica je veseo praznik, praznik igara, druženja, igranja ruskih narodnih plesova. Postoji verovanje da čovek koji ovu prazničnu nedelju provede u dosadi može da očekuje ne posebno srećnu godinu.

Ali da se vratimo na ono najvažnije - palačinke. 

Palačinka je simbol sunca, tako je žuta, okrugla i vruća. Palačinke se serviraju odmah, čim se isprže-slane, slatke, sa jogurtom, sa pavlakom, sa voćem, sa pečurkama, sa ribom. Ono što je zanimljivo jeste da se palačinke prave od ponedeljka pa do kraje masljenjične nedelje.

Međutim svaki dan ima neki svoj običaj, nešto što se od davnina mora ispoštovati. Ponedeljak je dan kada se palačinke daju siromašnima, ali na selu se daju i deci kao nagrada za njihovo pevanje koje izvode od kuće do kuće. 

Utorak je dan koji je rezervisan za omladinu. 
Ovo je dan kada parovi posećuju jedni druge uz naravno obavezno čašćavanje palačinkama, a oni slobodni na ovaj dan traže svog para. U sredu tašte pozivaju svoje zetove na palačinke, a slobodni momci koji još nemaju tašte se na ovaj dan oblače svečano - upravo kao za svadbu. Četvrtak se naziva široki četvrtak jer daje slobodu onima koji bi da predahnu od palačinka, pa tako obično većina ljudi odlazi van grada da se zabavlja na snegu.

Na selu se priprema strašilo za finale ovog praznika. Petak je dan kada je zet na redu da u goste pozove taštu. Pravilo je da zet lično pozove taštu ali da mu ona pošalje sav materijal za palačinke. Ovaj običaj zapravo simboliše poštovanje suprugine porodice. 

U subotu je red na suprugu da zove svu porodicu u goste. Na selu se subotom pali strašilo od slame koje i samo nosi naziv Masljenjica. Oko strašila se pali velika vatra a oko vatre, dok strašilo gori, seljani igraju kolo, pevaju pesme ili prosto ćute ispraćajući zimu. 

Poslednjeg dana ovog praznika, u nedelju, svi pričaju o Velikom postu koji počinje u ponedeljak. Pripremajući se na čišćenje od greha, običaj je da jedni druge posećuju i mole za oprost. Na ovaj dan se opraštaju sve uvrede, ružne reči a nesugalsice i svađe se rešavaju.

Masljenjica je praznik koji se veoma aktivno slavi u Rusiji a kako i ne bi kada je ova nedelja najveselija nedelja u godini, ko može a da je jedva ne čeka :)

Jasmina Avramov