MASLJENJICA МАСЛЕНИЦА. ПРОЩАЕМСЯ С ЗИМОЙ!

Masljenjica je ruski praznik koji se slavi još od paganskih vremena. Ovaj praznik obeležava ispraćaj zime i dočekivanje proleća a slavi se tokom cele poslednje nedelje pred početak Velikog posta tj. 7 nedelja pre Uskrsa. Glavni simbol ovog ruskog praznika su блины tj. palačinke.

Masljenjica je veseo praznik, praznik igara, druženja, igranja ruskih narodnih plesova. Postoji verovanje da čovek koji ovu prazničnu nedelju provede u dosadi može da očekuje ne posebno srećnu godinu.

Ali da se vratimo na ono najvažnije - palačinke. 

Palačinka je simbol sunca, tako je žuta, okrugla i vruća. Palačinke se serviraju odmah, čim se isprže-slane, slatke, sa jogurtom, sa pavlakom, sa voćem, sa pečurkama, sa ribom. Ono što je zanimljivo jeste da se palačinke prave od ponedeljka pa do kraje masljenjične nedelje.

Međutim svaki dan ima neki svoj običaj, nešto što se od davnina mora ispoštovati. Ponedeljak je dan kada se palačinke daju siromašnima, ali na selu se daju i deci kao nagrada za njihovo pevanje koje izvode od kuće do kuće. 

Utorak je dan koji je rezervisan za omladinu. 
Ovo je dan kada parovi posećuju jedni druge uz naravno obavezno čašćavanje palačinkama, a oni slobodni na ovaj dan traže svog para. U sredu tašte pozivaju svoje zetove na palačinke, a slobodni momci koji još nemaju tašte se na ovaj dan oblače svečano - upravo kao za svadbu. Četvrtak se naziva široki četvrtak jer daje slobodu onima koji bi da predahnu od palačinka, pa tako obično većina ljudi odlazi van grada da se zabavlja na snegu.

Na selu se priprema strašilo za finale ovog praznika. Petak je dan kada je zet na redu da u goste pozove taštu. Pravilo je da zet lično pozove taštu ali da mu ona pošalje sav materijal za palačinke. Ovaj običaj zapravo simboliše poštovanje suprugine porodice. 

U subotu je red na suprugu da zove svu porodicu u goste. Na selu se subotom pali strašilo od slame koje i samo nosi naziv Masljenjica. Oko strašila se pali velika vatra a oko vatre, dok strašilo gori, seljani igraju kolo, pevaju pesme ili prosto ćute ispraćajući zimu. 

Poslednjeg dana ovog praznika, u nedelju, svi pričaju o Velikom postu koji počinje u ponedeljak. Pripremajući se na čišćenje od greha, običaj je da jedni druge posećuju i mole za oprost. Na ovaj dan se opraštaju sve uvrede, ružne reči a nesugalsice i svađe se rešavaju.

Masljenjica je praznik koji se veoma aktivno slavi u Rusiji a kako i ne bi kada je ova nedelja najveselija nedelja u godini, ko može a da je jedva ne čeka :)

Jasmina Avramov